Vitamini za oči

vitamini za oči

Čulo  vida je najvažnije čulo i njegovo oštećenje ili gubitak značajno ograničava kvalitet života.


Oko je vrlo specifičan organ. Njegov funkcionalni deo je očno sočivo, koje omogućava da zraci svetla koji prolaze kroz rožnjaču pravilno padaju na mrežnjaču (retinu). Žuta mrlja (macula lutea) se nalazi u centru mrežnjače, iza sočiva i zauzima centralnu površinu od oko 6mm. Ovaj deo oka je odgovoran za jasan i kvalitetan vid. Glavni pigment žute mrlje je lutein. Očna sočiva su vrlo osetljiva i imaju specifičnu strukturu.

Za razliku od drugih delova tela, koji vrlo brzo uklanjaju oštećene ćelije, očna sočiva imaju tu sposobnost jedino kod mladih ljudi. U starosti se povećava osetljivost sočiva  na različite negativne uticaje:

UV zračenje (UV zraci mogu neprovratno da oštete sočivo i mrežnjaču )

Preterano naprezanje (u današnje vreme  oči su pojačano izložene štetnim dejstvima veštačkog svetla, dugotrajnom radu na kompjuteru, gledanju televizije i sl.)

Nekvalitetna ishrana (ishrana siromašna hranljivim materijama i antioksidansima )

Zagađenje vazduha (vazduh koji sadrži bezbroj slobodnih čestica koje utiču ne samo na zdravlje naših očiju, već i na zdravstveno stanje celog organizma; pušenje povećava rizik od nastanka katarakte)

Vitamini za oči

Najnovija naučna istraživanja pokazuju da bitnu ulogu za zdravlje očiju ima odgovarajući i izbalansirani unos vitamina, minerala i karotenoida. Oni održavaju funkciju očnog živca, smanjuju rizik od noćnog slepila i bore se protiv slobodnih radikala i tako štite oči od oksidativnog oštećenja. Moraju se unositi putem hrane, jer organizam nije u stanju sam da ih proizvede. Najvažniji od njih su:

Vitamin A je najvažniji vitamin za normalno funkcionisanje vida. Najviše ga ima u šargarepi, paprici, mleku, jetri. On se nalazi u svom neaktivnom obliku beta-karotena, koji će uz dovoljno gvožđa i cinka preći u aktivni oblik ovog vitamina. Učestvuje u sintezi očnog pigmenta rodopsina. Pri nedostatku vitamina A, oko se slabo adaptira na svetlo, slabo raspoznaje boje. Osim za dobar vid, vitamin  A je neophodan i za zdravlje kostiju, zuba i repoduktivne funkcije.

Vitamin E je dobar antioksidans, a najvažniji je alfa-tokoferol, koji pokazuje najveću biološku aktivnost. Bogat izvor su biljna ulja, posebno suncokretovo, kao i kikiriki, badem, semenke, jaja. On usporava proces razvoja staračkih bolesti oka, doprinosi snabdevanju krvi i kiseonikom i usporava proces starenja ćelija.

Vitamin C najviše se nalazi u svežem voću i povrću. Najjači antioksidans u grupi vitamina koji su rastvorljivi u vodi, a njegova funkcija je uklanjanje slobodnih radikala i raznih mikroba, uz pomoć drugih vitamina od kojih su najbitniji E i A, kao i minerala  selena i cinka. Ima mnogobrojna blagotvorna dejstva na ceo organizam. Neophodan je za pravilno funkcionisanje sočiva oka.

Vitamin B od svih vitamina B grupe, koji su neophodni za pravilno funkcionisanje očnog nerva, posebno se ističe vitamin B2 (riboflavin), koji ima važnu ulogu u funkciji vida. Osim što učestvuje u obezbedjivanju jasnog vida, štiti  oko i od štetnog zračenja.

Plod borovnice bogat izvor biljnog pigmenta antocijanida, jedinjenja koje ima jako antioksidativno svojstvo i može da koristi kao zaštita kapilara od oštećenja koja potiču od slobodnih radikala. Upravo takva oštećenja izazivaju mnoge bolesti vezane za oko: glaukom, kataraktu, makularnu degeneraciju. Antocijanidi imaju ulogu u stvaranju vezivnog tkiva, jer učestvuju u sintezi kolagena, što je bitno za poboljšanje vaskularne cirkulacije čak i kod malih krvnih sudova kao što su oni u oku, a takođe i povećavaju sintezu rodopsina, pigmenta koji pomaže oku da se adaptira na promene intenziteta svetlosti, pa se posebno preporučuje za poboljšanje noćnog vida.

Lutein i zeaksantin su karotenoidi tj. žuto-narandžasti pigmenti koji se nalaze u voću i povrću, a najviše u povrću zelenih listova: spanać, kelj, brokoli. Oni su vrlo moćni antioksidansi. Lutein se akumulira u žutoj mrlji, gde vrlo efikasno pomaže proces odbrane od štetnog dejstva slobodnih radikala, kao i u sprečavanje štetnog dejstva svetlosnih zraka na oko. Lutein apsorbuje štetni plavi deo spektra svetlosti i u slučaju da svetlost prodre do nežnih delova mrežnjače, neutrališe njeno štetno dejstvo. Deficit luteina utiče na slabljenje vida.  Dnevne potrebe za luteinom iznose oko 6mg i u kombinaciji sa zdravim načinom života, može značajno doprineti efikasnom očuvanju zdravlja naših očiju. Zeaksantin  je takođe jak antioskidans koji se akumulira u očima i njegova funkcija je jačanje odbrane membrane retine od štetnog dejstva   svetlosti.

Omega 3 masne kiseline doprinose zdravlju mrežnjače, ishrani i očuvanju tkiva oka, poboljšanju mikrocirkulacije i sprečavanju upalnih procesa. Povoljno utiču na kvalitet suznog filma i preporučuju se osobama koje imaju problem sa suvim očima. Kao i vitamin D, imaju ulogu u prevenciji senilne degeneracije žute mrlje. Ljudski organizam ne može samostalno da ih  sintetiše, pa se moraju unositi putem ishrane ili putem preparata u kojima se nalaze. Neophodni su za normalan rad mozga, tako što obezbeđuju prenos impulsa koji nose informacije od jedne do druge ćelije i obezbeđuju energiju za funkcionisanje. Namirnice bogate omega 3 kiselinama su skuša, losos, haringa i orasi.

Zdravlje očiju je u najvećoj meri u našim rukama. Da bi ga održali  neophodna je uravnotežena ishrana bogata voćem i povrćem, dodaci ishrani  u formi preparata koji sadrže pomenute vitaminime, minerale i antioksidanse, a takođe je neophodna i zaštita očiju od sunca, jer čak i kad je sunce slabije jačine, preporučljivo je nositi sunčane naočare.

Komentari

PODELI