Svedoci smo da se ovih dana povela hajka oko nekih proizvođača hrane koji su reklamirali svoje proizvode kao one koji leče dijabetes. Lekovi koji leče ovu bolest su antidijabetici, a režim ishrane, životni stil, umerena I prilagođena fizička aktivnost, mogu značajno pomoći u kontroli ove bolesti.

Šta je dijabetes mellitus, ili u narodu prihvaćen kao “šećerna bolest “ili “šećer”? To je hronično oboljenje og koga boluje oko 2% stanovnika u svetu, a kakakteriše se povećanim nivoom glukoze u krvi, a ako se ne leči I tretira odgovarajuće, može proizvesti razne komplikacije-oboljenja-očiju, nerava, bubrega kao I kardiovaskularne poremećaje. Poražavajuće je da je u nekim delovima Srbije, dijabetes još uvek prvi uzročnik smrtnosti, a to je bolest koja se antidijabeticima može jako dobro kontrolisati.

Dijabetes se deli na tip 1 I 2. Kod dijabetesa tipa 1, koji se još zove I juvenilni dijabetes, insulina prektično nema, a uzroci mogu biti urođeni ili imunološki, a kod dijabetesa tipa 2 je još uvek očuvana funkcija endokrinog pankreasa čije ćelije luče insulin. Postoje još dve vrste dijabetesa-onaj prouzrokaovan nekim bolestima (npr. pankreasa), kao I gestacijski (dijabetes kod trudnica).

Dijabetes tipa 1 se javlja u mlađim godinama, ali može I kasnije, a dijabetes tipa 2 je mnogo češći. Postoje mnogi faktori za koje se smatra da su odgovorni za pojavu ovog drugog tipa dijabetesa-nasledni, gojaznost, starost, fizička neaktivnost, dijabetes u trudnoći I rađanje bebe teže od 4kg, hipertenzija, intolerancija na glukozu.

Kada uobičajene mere u koje spadaju:

-promena načina ishrane (imati redovne obroke-3 glavna I dve užine, smanjiti trans-masne kiseline, koristiti ugljene hidrate koji ne izazivaju brzi porast glukoze u krvi, unositi vlaknastu hranu, smanjiti alkohol)

-smanjenje telesne težine

-povećanje fizičke aktivnosti (barem 30 minuta aerobne aktivnosti 5 dana u nedelji),

ne daju rezultate, mora se preći na lekove.

Lekovi mogu biti isulini (u slučaju dijabetesa melitusa 1), ili oralni antidijabetici (u slučaju dijabetesa melitusa 2).

Insulin je hormon koga luči egzokrini pankreas, I u zdravom organizmu je u periodu gladovanja njegova koncentracija niska. Kada jedemo počinje lučenje insulina. U prvih 10 minuta on inhibira proizvodnju glukoze u jetri, a zatim počije da stimuliše preuzimanje glukoze u ćelije u insulin-zavisnim tkivima. Bez glukoze u ćelijama, nema nam života.

Ukoliko ga pankrereas uopšte ne proizvodi, ili ako oralni dijabetici ne daju rezultate, kao I kod nekih zahvata, moraju se dodavati preparati koji jako liče na prirodni insulin, a dobijaju se rekombinantom DNK tehnologijom, I sadrže sekvence amino kiselina identične prirodnom insulinu.

To su preparati koji su u narodu poznati kao “insulini”.

Preparati insulina daju se uz pomoć pena-specijalno dizajnirana brizgalica koja ima zupčasti mehanizam, čijim se okretanjem u smeru kazaljke na satu podešava doza. Zupčanik je podešen na po 2 i.j. Insulini se daju uglavnom supkutano(pod kožu)-u predeo stomaka, butine, nadlaktice-nikako u mišić.

Postoji I insulinska pumpa koja obezbeđuje kontinuiranu upoterebu insulina 24h.

Insulini se čuvaju u frižideru do otvaranja, a posle otvaranja više ne.

Insulini se grubo dele na one sa:

– brzim dejstvom koje traje kraće (actrapid, apidra, insuman rapid, novorapid), I daju se 30 minuta pre obroka.

Ovi su insulini dobijeni zamenom aminokiselina u prirodnom insulinu.

-preparate sa produženim dejstvom koje počinje sporije I duže traje (insulatard, mixtard, humulin m3, insuman comb, lantus),

Ovo su preparati dobijeni taloženjem insulina protaminom ili cinkom.

-preparati sa dugim dejstvom koji deluju 24h (levemir).

Glavno neželjeno dejstvo insulina je hipoglikemija, te ako se primate njeni znaci, mora se brzo reagovati. Znaci hipoglkemije su-hladan znoj, lupanje srca, bledilo, konfuzija, drhrtavica, uznemirenost, poremećaj vida, mučnina, glavobolja. Tu treba odmah uzeti oralno 15-20g glukoze ili ako se pacijent onesvesti-i.m. dati glucagon. Zato je neophodno pratiti glikemiju u krvi, a za to postoje sada aparati koji su lako dostupni za korišćenje pacijentima.

Inače, normalna glukoza u krvi se kreće u garnicama 3,5-5,6. Više od 5,6 mmol/L, se smatra gubitkom normalne glikemije, a preko 7mmol/L, se sumnja na dijabetes koji mora biti dokazan. Ovde govorimo o glc na tašte, tj. na prazan stomak.

Druge referentne vrednosti važe za nivoe glukoze posle obroka, a druge posle testa opterećenja glukozom (sastoji se u oralnog uzimanja 75g glukoze I merenja nivoa u krvi na svakih pola sata u roku od 2h). Glikozilirani hemoglobin je važan parameter koji pokazuje nivo glc u kontinuranom periodu od 3 mescea. Označava se sa HbA1c, I njegove normalne vrednosti su od 4-6. U poslednje vreme je sve korišćeniji.

Češći oblik dijabetesa je tipa 2, I za njegovo lečenje se koriste oralni antidijabetici.

Oralni antidijabetici dele se u nekoliko grupa, od kojih su neke vrlo zastupljene, a neke su retko u upotrebi, dok se određeni lekovi I povlače sa tržišta.

Grupe antidijabetika su-

-derivati sulfonilureje (tolbutamid, glibenklamid, glipizid, glimepirid)

-meglitinidi (repaglinid, nateglinid)

-bigvanidi (metformin)

-glitazoni (rosiglitazon, tioglitazon)

-inhibitori alfa reduktaze (akarboza)

-inhibitori dipeptidil peptidase IV

Obično se počinje lekom metformin, koji je lek izbora za gojazne pacijente. Ukoliko ne pokaže rezultate, u terapiju se uključeje još jedan, ili čak I dva antidijabetika.

Metformin je lek koji dokazano smanjuje ukupnu smrtnost I smrtnost izazvanu kardiovaskularnim događajima. Za njega se odlučuju lekari kao prvi izbor, I kad pacijent nije gojazan, zbog blagih neželjenih dejstava I duge prisutnosti na tržištu. U osnovi, njegov mehanizam dejstva se zasniva na povećanju osetljivoti ćelija na insulin, pa se pretpostavlja da insulina ima dovoljno u organizmu. Ovaj lek se osim kod lečenja dijabetesa, koristi I za smanjenje insulinske rezistencije (pacijenti koji nemaju dijabetes, ali imaju smanjenu iskoristljivost glukoze). U poslednje vreme,metformin je važan lek koji se daje ženama koje imaju problem sa fertilitetom, jer se smatra da je povećani insulin, jedan od uzroka smanjene plodnosti. Metformin ima blaga neželjena dejstva koja se uglavnom odnose na digestivni trakt, I zato ga treba uzimati u toku obroka. Može se javiti mučnina, proliv, bolovi u trbuhu, pa se zato sa terapijom počinje postepeno. Metformin utilče na smanjenje telesne težine I poboljšanje lipidnog statusa. Jedini je odobren za korišćenje kod dece. On ne utiče na pad šećera u krvi, ali se ne preporučuje gladovanje u toku njegove primene. Jedino kada treba obratiti posebno pažnju na njegovu primenu je kada je pacijent sa smanjenom bubrežnom funkcijom, konzumira alcohol , hipoksičan je, dugo gladuje, kada se može pajaviti opasno neželjeno dejstvo-laktatna acidoza (povećanje nivoa laktata u plazmi), I karakteriše se ozbiljnom kliničkom slikom-povraćanje, bol u stomaku, vrtoglavica, otežano disanje, I može imati fatalan isod. Ovo neželjeno dejstvo je jako retko I bilo je karakteristično za drugi lek iz te grupe-fenformin, koji je zbog toga ukinut.

Metformin stupa u interakciju sa furosemidom-diuretikom, kao I nifedipinom (blokator Ca kanala)-povećava mu se koncentracija u plazmi, pa valja prilagoditi dozu. Takođe, biti oprezan sa kombinovanjem metformina I kortikosteroida kao I beta-2 agonista, koji se koriste u lečenju astme.

Generalno, metformin je bezbedan lek.

Sledeća jako korišćena grupa antidijabetika su derivati sulfonilureje. Njihov mehanizam dejstva je da stimulišu izlučivanje insulina iz beta ćelija u pankreasu. Kod ovih lekova, najčešće neželjeno dejstvo je hipoglikemija, te se oni obavezno moraju uzimati uz obrok. Kod ovih lekova hipoglikemija se može javiti ukoliko pacijent ne sarađuje, ukoliko se loše hrani(neredovni obroci), ukoliko konzumira alcohol, ima oštećenja jetre ili bubrega. Takođe, ovi lekovi mogu izazvati hipoglikemiju I kada se kombinuju sa drugim lekovima, npr.antimikoticima,(mikonazol, sistemski , a čak I lokalno kao gel za oralnu upotrebu), sa antiinflamatornim lekovima(nesteroidni antireumatici), beta blokatorima, antagonistima H2 receptora (lekovi za gastritis), antibiotikom klaritromicinom. Jedno od njneželjenih dejsatava derivate sulfonilureje je I povećanje telesne težine.

Sledeća, manje korišćena grupa, ali po nekim karakteristikama superiornija od derivate sulfonilureje su meglitinidi. Oni deluju slično kao I derivati sulfonilureje, pojačavaju lučenje insulina iz beta ćelija pankreasa, ali u prednosti su što imaju manje neželjeno dejstvo hipoglikemije u odnosu na derivate sulfonilureje.

Glitazoni nisu u čestoj upotrebi. Rosiglitazon je lek koji je povučen sa tržišta zbog povećanih rizika od srčanog udara. Oni smanjuju insulinsku rezistenciju I produkciju glukoze u jetri.

Inhibitori alfa glukozidaze inhibiraju resorpciju glukoze iz digestivno trakta. Mehanizam dejstva je taj što inhibiraju razlaganje polisaharida na monosaharide I tako sprečavaju smanjuju resorpciju iz digestivnog trakta. Uglavnom se koristi u kombinaciji sa drugim antidijabeticima, a najčešća neželjena dejstva su gastrointestinalana, kao I hipoglikemija usled kombinovanja sa drugim antidijabeticima.

Inhibitori dipeptidil peptidaze u samom imenu sadrže mehanizam dejstva. Na ovaj način, oni povećavaju koncentraciju glukagonu sličnih peptida I time I insulin, a smanjuju lučenje glukagona. Oni usporavaju propadanje beta ćelija u pankreasu. Ovi lekovi se uglavnom koriste u kombinaciji sa metforminom I derivatima sulfonilureje. Neželjena dejstva osim hipoglikemije (kad je u kombinaciji sa drugim lekovima), su I upale gornjih disajnih puteva, kao I akutni pancreatitis, koji se povlači posle obustave uzimanja leka, ali može dovesti I do ozbiljnijih posledica.

Zapamtimo, dijabetes se uz pomoć promene životnih navika, promene u ishrani I povećanjem fizičke aktivnosti, kao I izbegavanjem stresa, može ublažiti, ali ako već ove mere ne daju rezultate, treba koristiti lekove. Uz njih, kontrola glc u krvi je sasvim izvesna, pa se komplikacije koje može proizvesti dijabetis značajno smanjuju, I time se osim poboljšanja kvaliteta života, produžava I životni vek pacijenata.