Često smo u prilici, mi koji radimo u javnoj apoteci, da čujemo :„Dajte mi neki preparat da presečem grip“.

Šta je grip, u stvari, i da li se on može preseći?

U narodu se ustalila reč „grip“ za sve one prehlade koje su praćenje curenjem iz nosa, kašljem, malaksalošću… Grip u poređenju sa nekim drugim virusima karakteriše nagli početak, brz skok temperature, malaksalost, drhtavica, bolovi u mišićima, suvi kašalj, glavobolja, uznemirenost, dezorjentacija…

„Obična“ prehlada počinje postupno, nema tako izraženu malaksalost i bolove u mišićima, temperatura je često normalnia ili blago povišena, ima kijanja i curenja iz nosa. Za razliku od prehlade, grip je znatno teža bolest, i moguće su komplikacije od kojih je najčešća upala pluća.

Dakle, zabluda je kada kažemo prehlada ili grip, iako obe predstavljaju kapljične infekcije, ili tačnije, virus preživi u epitelnim ćelijama pa se lakše prenosi kijanjem i kašljanjem gde se delovi epitela izbacuju u okolinu, do druge osobe.

Možemo li sprečiti grip ili prehladu, ili samo ublažiti simptome?

U našoj zemlji sezona gripa kasni, mesec, dva u odnosu na evropu. Počinje u decembru, zahuktava se u januaru, da bi u februaru dostigla svoj vrhunac, a onda se misteriozno, grip povlači i čeka sledeću sezonu. Najbolja mera za prevenciju gripa je vakcinacija, i svake se godine pravi odgovarajuća vakcina za soj gripa koji se očekuje. Ugrožene grupe u populaciji kod kojih se preporučuje vakcinisanje su: kod osoba starijih od 65 godina, kod male dece, trudnica, hroničnih bolesnika. Sa vakcinacijom se počinje na vreme, početkom jeseni, da bi organizam mogao da stvori odgovarajući imuni odgovor. Takođe, klasične epidemiološke mere su korisne – ne preporučuje se okupljanje puno ljudi u zatvorenim prostorijama, u vreme epidemije se preporučuje izbegavanje javnih skupova i slično.

Osim vakcinacije (koju ne vole antivakcinijski pokreti), svakom čoveku se za bolji imunitet preporučuje zdrav način života. Svi znamo da to podrazumeva bavljenje fizičkom aktivnošću (brža šetnja od pola sata do sat je dovoljna), unošenje sveže hrane (voće i povrće), hrane bogate beta glukanima (npr. pečurke), uzimanje preparata za imunitet (na bazi ehinacee, beta glukana, propolisa, severnoameričkog žen-šena, alkilglicerola iz ajkuline jetre, preparati zinka i selena), izbegavanje stresa, unošenje dosta tečnosti, vedre misli. Ako uspevamo da održimo našu vitalnu energiju na visokom nivou, (neka to bude ki, či, ili vitalna sila), virusi gube bitku sa nama.

A šta ako ipak neki virus, bilo da je grip, ili neki drugi, „probije“ našu odbranu? Podrazumeva se da ćemo imati vremena da mirujemo barem nedelju dana. Mirovanje je važno jer se dodatnim fizičkim naprezanjem infekcija širi i imunitet dodatno smanjuje. Stara šala među lekarima i farmaceutima je –„ako lečiš virus gripa, trajaće nedelju dana, ako ga ne lečiš, trajaće sedam dana“. Međutim, postoje i antivirotici, lekovi protiv gripa, (oseltamivir kod nas), koji ako se počnu na vreme, u prvom, eventualno drugom danu bolesti-48 sati najkasnije, mogu znatno ublažiti simptome gripa i moguće komplikacije.

Svakako, koji i god da se virus javi, mirovaćemo barem sedam dana – potrudićemo se da nađemo vremena za odmor. Unosićemo što više tečnosti, i koristićemo simptomatske lekove. Lekovi koji tretiraju simptome su vrlo raznovrsni, i uglavnom su kombinovani preparati.

Osnov ovih kombinovanih preparata su analgoantipiretici, sredstva za spuštanje povišene telesne temperature i ublažavanje bolova.

S obzirom da u preparatima ima često paracetamola, treba znati da je maksimalna dnevna doza paracetamola 4g (kod ugroženih grupa 2g), pa ne bi trebalo ove preparate koristiti u intrevalima češćim od 6 sati. To važi za preparate gde je paracetamol u dozi od 500mg, ali ima i preparata gde doza ide i do 1000mg po tableti ili kesici. Takođe, preparati na bazi paracetamola treba da budu vremenski razdvojeni od preparata sa acetilcisteinom, sredstvom za razbijanje sekreta, jer je paracetamol antidot za acetilcistein.

U preparatima ima često i acetilsalicilne kiseline, i nju treba davati oprezno osobama sklonim krvarenjima, osobama sa problemima u GIT-u, kao i osobama koje su već na antikoagulatornoj terapiji.

Ima i ibuprofena kod koga se preporučuje oprez (kao i kod svih NSAIL lekova)kod osoba sa želudačnim tegobama, kao i kod osba sa teškim kardiovaskularnim problemima.

Osim analoantipiretika (paracetamol, acetil salicilna kiselina, ibuprofen), kombinovani preparati sadrže i pseudoefedrin, fenilefrin, feniramin, dekstrometorfan, vitamin c. ,sa različitim kombinacijama ovih supstanci. Preporučljvo je da se povišena telesna temperatura ne obara, ako ne prelazi 38-38,5 stepeni. Ipak, ovi preparati koji tretiraju simptome, često doprinose olakšanju time što ublaže bolove, suzbiju curenje iz nosa, poneki malo uspavaju, a poneki i razbude pacijenta pa ima utisak da ima priliv snage.

Dekongetsivi su preparati koji na bazi pseudoefedrina ili feniramina (simpatomimetici), i inače se koriste za dekongestiju-da otpuše nos i obezbede prohodnost nazalnih puteva. Njih ne bi trebalo da koriste osobe sa povišenim krvnim pritiskom ili ubrzanim lupanjem srca-tahikardijom. Preparati sa feniraminom koji je antihistaminik (smanjuje sekreciju iz nosa, zapušenost nosa i suzenje očiju), uspavljuju, pa je potreban oprez ako se koriste prilikom upravljanja motornim vozilima ili nekom mašinom.

Dekongestivi za lokalnu primenu su kapi za nos-nafazolin, ksilometazolin, fenilefrin, trimazolin, oksimetazolin. Iako se lokalno upotrebljavaju, oni mogu imati i sistemska dejstva, pa ih takođe treba oprezno koristiti kod osoba sa povišenim pritiskom i tahikardijom. Ako se koriste lokalno, treba izbegavati oralne preparate koji sadrže dekongestive, jer se njihovo dejstvo onda sabira i mogu imati jača neželjena dejstva. Sa kapima za nos ne treba preterivati-koriste se par dana, jer dugotrajna upotreba može stavoriti naviku i tzv. refleksnu vazodilataciju pa se često takvi pacijenti ne mogu odvići od kapi za nos.

U svrhu dekongestije se može koristiti i rastvor morske vode, a ako je hipertoničan, osmotskim silama „izvlači“ višak tečnosti i oslobađa nosnu sluzokožu otoka.

U toku gripa ili prehlade, može se javiti i kašalj. Ukoliko je produktivan, tj. ukoliko se stvara viskozni mukus u respiratornim organima, treba koristiti preparate za razbijanje sekreta-mukolitike. Oni čine mukus tečnijim, i može se lakše iskašljati. Uglavnom su to-karbocistein, acetilcistein, ambroksol, bromheksin. Ali ne zaboravimo, ništa neće razbiti disulfidne veze u gustom sekretu i razrediti ga kao udisanje toplih para, može i obične mlake vode, ali je još bolje kad su pare bosiljka, majčine dušice, timjana,biljaka sa sekretolitičkim i antiseptičkim dejstvom. Inhalaciju je najbolje vršiti u nagnutom položaju tela, zbog „isterivanaja“ sekreta. Doduše, ove se ne preporučuje asmatičarima.

Uopšte, u toku viroza, unošenje dosta tople tečnosti je važno, jer organizam u stanjima gripa ili teže prehlade, dehidrira.

Ukoliko je u pitanju suv, nadražajni kašalj, mogu se koristiti lokalni antitusici u vidu određenih pastila za otapanje u ustima ili sirupi sa sluzavim materijama koji oblažu tusigene zone u grlu i ždrelu.Na bazi su belog i crnog sleza, ali u težim slučajevima koriste se i centralni antitusici. Butamirat je već pomalo prevaziđen lek, ali ako ništa ne pomaže pri suvom kašlju i pacijenti se žale da ne mogu da učine ni jedan udah, a da se ne zakašlju, tu je folkodin. Međutim, ovaj lek se koristi samo u iznimnim slučajevima jer ima mnogo mera opreza i interakcija sa drugim lekovima.

Smatra se i da je unošenje vitamina C od značaja, jer je on jak antioksidans i u toku virusnih infekcija se „troši“ u organizmu.

Postoje mnogobrojni homeopatski , uglavnom kombinovani preparati koji takođe znatno ublažavaju simptome gripa i prehlade. Oni se mogu koristiti i preventivno, ali takođe i kada simptomi već počnu. Gentiana lutea, Aconitum napellus, Bryonia ,Ferrum phosphoricum ,Acidum sarcolacticu, nalaze se često u homeopatskim preparatima koji ublažavaju simptome gripa i prehlade.

Najčešćeša greška pacijenata, u slučajevima viroza, a ponekad i lekara, je da odmah posežu za „teškom antibiotskom artiljerijom“.

Pacijent npr. dolazi u apoteku tražeći doksiciklin jer misli da mu samo to pomaže. Žali se na peckanje odnosno bol u grlu i curenje iz nosa. Iz razgovora saznajemo da nema teže simptome. Obrazlažemo da ne treba da pije antibiotik, predlažemo preparte za ublažavanje simptoma i podizanje imuniteta. Pacijent se na kraju složi i dobija preparat koji će mu ublažiti simptome kao i preparat na bazi beta glukana za imunitet. Preporučuje mu se unos dosta tople tečnosti i mirovanje.

Naravno, kada se virusna infekcija komplikuje, i jave se sekundarne infekcije, kao što su upala pluća, uha i slično , antibiotici postaju neophodni,.U tim slučajevima antibiotska terapija se popije do kraja. Nikad ne treba prekinuti na pola, kad se oseti poboljšanje, jer se u prvom naletu ubijaju najslabiji sojevi bakterija-pešadijske jedinice, a oklopne jedinice bakterija ostaju, i prave jače, otpornije sojeve.

Zato treba izbegavati antibiotike kad god je to moguće, jer u protivnom stvaramo bakterije-monstrume, koje više ni sa čim ne možemo lečiti.

Dakle, više kretanja, više optimizma, zdrava hrana. I naravno-poslušajte i svog faramceuta i lekara za savet o preventivi i lečenju gripa i prehlade. Medicinske istine se stalno menjaju, dužnost nas koji smo u kontaktu sa pacijentima je da stalno pratimo nova saznanja i da ih prenosimo ljudima i pomažemo im. To nam je pravo zvanje.